Vrste secera

Poštovana Jelena, Šećer je u osnovi izvor energije, ali je neophodan i za odvijanje mnogih metaboličkih procesa. U prirodnom obiku je najrasprostranjeniji u vidu prostih šećera koji se najviše nalaze u voću. Osim u prirodnom obliku, najčešće se koristi u rafinisanom obliku, u vidu zaslađivača. Beli kristal šećer je dobijen iz šećerne repe ili sećerne trske. Najrasprostranjeniji je u ljudskoj ishrani. Preradom gubi nutritivnu vrednost i ima visok glikemijski indeks. Braon sećer se dobija iz melase sećerne trske i ona mu daje braonkastu boju, drugačiju aromu i teksturu (polukristalizovan i lepljiv ). Ima malo drugačiji proces u proizvodnji od belog sećera, manje se rafinise ( preradjuje ), a takođe može da se nađe i u sirovom obliku. Kalorijski i po glikemijskom indeksu su veoma slični. Kokosov šećer se proizvodi iz nektara kokosovog cveta. Zbog načina proizvodnje, zadržava veliku količinu nutrijenata iz cveta kokosa. Kalorijski se ne razlikuje, ali ima znatno niži glikemijski indeks. Postoje jos mnogo vrsta sećera/zasladjivača, kao npr. fruktoza, ječmeni i pirinčani slad, kojima je nizi glikemijski indeks. Naravno, kao zaslađivač mozete koristiti med, koji ima nutritivnu vrednost, a za razliku od ostalih zasladjivača ima antisepticko, antibakterijsko i blago umirujuće dejstvo. Za one koji vole slatke ukuse a vode računa o zdravim stilovima života preporučujem prirodni zaslađivač od biljke stevije. Ovaj zaslađivač se u prodavnicama nalazi u formi tečnosti ili prahu. Oko 200 puta je slađi od običnog šećera i sa njim možete rešiti problem vezan za kalorije koje se unose putem hrane. Potpuno je bezbedan za upotrebu i ima 0 kalorija. Ljubiša Knežević-nutricionista