Ugljeni hidrati i gojaznost

Poštovana Suzana, Namirnice bogate ugljenim hidratima su primarni izvor energije za sve funkcije koje obavlja naše telo. Organizam razbija ugljene hidrate u gorivo za ćelije i mišićete su zato izbalansirane količine neophodne u svakodnevnoj ishrani. Ugljeni hidrati se dele na proste i složene i preporučuje se da se dnevno unese od 55 - 65 % ukupne energije a od toga do najviše 10 % kroz jednostavne ugljene hidrate (šećere). Šećeri se nalaze prirodno u voću ,povrću, mleku, medu. Pored slatkoće obezbeđuju ukus , teksturu i boju i produžuju rok trajanja hrani i piću. Šećer je prisutan u svakodnevnoj ishrani i nemoguće ga je izbaciti sasvim. To bi bio nerazuman i beznadežan poduhvat. Potpuno izbacivanje šećera iz vašeg programa ishrane teško je postići. Neophodno je izbalansirati ishranu jer preteran unos kalorija iz bilo kog izvora sa nedovoljnom potrošnjom energije se povezuje sa povećanjem rizika od prekomerne težine i bolesti povezanim sa gojaznošću. Možemo koristiti i namirnice sa smanjenom energetskom vrednošću poput proizvoda koji su zaslađeni sa stevijom. Biomolekularni naučnici savetuju raznovrsnost u ishrani a ne da prestanemo da uživamo u omiljenoj hrani. Nisu svi ugljeni hidrati "dobri" ili "loši" . Neki pospešuju zdravlje dok drugi ako se jedu u prekomernoj količini povećavaju rizik od dijabetesa, gojaznosti i srčanih oboljenja. Ugljeni hidrati koji se lako vare kao što su beli hleb, beli pirinač, pecivo, zaslađeni napitci i druga visoko prerađena jela mogu doprineti povećanju kilaže. Najkvalitetniji izvor ugljenih hidrata su voće, povrće, i integralne žitarice jer pored ugljenih hidrata sadrže vitamine, minerale, vlakna i fitonutriente . Ljubiša Knežević-nutricionista