So

Poštovana Maro, Kuhinjska so ( natrijum-hlorid), dodatak je hrani i nije začin ali ima jednu začinsku osobinu, dodaje se hrani u maloj količini i menja joj ukus, poboljšava ga i potstiče apetit. Osnovna podela soli je na finu stonu so i grubu kuhinjsku so. Fina stona so je u vidu belog praha , ne sadrži manje od 95 -98% natrijum hlorida ni više od 0,5 % vode, a preostali deo čine druge mineralne primese .Gruba kuhinjska so je nešto krupnija i ne sme da sadrži manje od 95 % natrijum hlorida i najviše do 5 % vode. So se dobija iz slanih izvora ili iz morske vode koja sadrži oko 3 % natrijum hlorida, isparavanjem vode u prostranim plitkim bazenima dobija se kristalna morska so, a isparavanjem podzemnih slanih voda veštačkim zagrevanjem dobija se sitna kuhinjska so. Morska so sadrži nešto više magnezijum hlorida te je i njena hidroskopnost veća i zbog toga se čuva u kutijama koje se hermetički zatvaraju.So je neophodna za dobro funkcionisanje našeg organizma , važno je unositi je svakodnevno u dozvoljenim količinama , ne preterivati jer može doći do raznih poremećaja u organizmu. Osnovni zadatak soli jeste pre svega u regulaciji količine vode u raznim delovima našeg organizma kako unutar ćelija tako i izvan njih, a obezbeđuje i optimalan unos joda koje ove soli po pravilniku moraju da sadrže. Sa druge strane nedostatak soli dovodi do funkcionalnih i organskih poremećaja , može dovesti do hipotenzije, grčeva glatkih mišića a ponekad i do oštećenja centralnog nervnog sistema. Iz tog razloga umerena količina soli je neophodna . Natrijuma ima u namirnicama uglavnom u obliku soli ( natrijum-hlorid) . Osim u kuhinjskoj soli natrijuma ima u gotovo svim namirnicama i to u namirnicama životinjskog porekla više nego u namirnicama biljnog porekla. Mnoge mineralne vode su bogate natrijumom.Prosečan građanin sa ovih prostora unosi preko 15 g kuhinjske soli dnevno. Čovečijem organizmu potrebno je od 5 – 15 g soli u zavisnosti od uzrasta , vrste i količine pojedene hrane , količine ispijene vode i znojenja.Smanjenje unosa kuhinjske soli na najviše 5 g dnevno ( preporučeno od 2 - 4g) moguće je postići pravilnim izborom namirnica , čitanjem deklaracija, i izbegavanjem dosoljavanja hrane kod pripreme i konzumiranja. Manji unos natrijuma smanjuje krvni pritisak i redukuje rizik od kardio vaskularnih oboljenja, smanjuje rizik od pojave kamena u bubregu i prava je prevencija od nakupljanja tečnosti u donjem delu nogu i stomaka. Kao zamena za kuhinjsku so u svakodnevnoj ishrani pominje se i kombinovana kalijumova so. To je dijetetski proizvod sa smanjenim sadržajem natrijuma i povećanim sadržajem kalijuma te je pogodan za korišćenje u dijetama i uvodi se u ishranu kada je neophodno izbegavati natrijum u ishrani iz bilo kojih razloga ( povišen krvni pritisak , otoci) Ljubiša Knežević, nutricionista