Problem gorusice

Poštovana, Prvi i osnovni savet je da odete na pregled kod gastroenterologa. Gorušica i hronični gastritis veoma su česta oboljenja organa za varenje. Malo je ljudi koji nikada nisu doživeli gorušicu koja nastaje kao posledica prelaska želudačnog soka iz želuca u jednjak i dovodi do tegoba. Krivac za nastanak gorušice je slab[b]o[/b]st mišićnog prstena na donjem kraju jednjaka. Gorušica izaziva osećaj gorkog ukusa u grlu, žarenje i pečenje, pritisak i bol u gornjem delu stomaka i iza grudne kosti. Kada dugo traje kiseli želudačni sok može da dovede i do zapaljenja jednjaka. Do skora se smatralo da pacijenti koji pate od bolesti želuca treba da se pridržavaju vrlo rigidnih pravila u ishrani. Međutim pošto je praksa pokazala da pacijenti sa istim dijagnozama različito reaguju na iste namirnice sve više se smatra da njihova ishrana treba da se bazira na idividualnoj podnošljivosti, tj. da svaki pacijent osluškuje svoj organizam pri unosu pojedinih namirnica i prema tome određuje svoj jelovnik. Medjutim ipak postoje odredjene smernice u ishrani koje namirnice mogu da vam smetaju a takodje odredjene namirnice mogu biti i dopuna vašoj medikamentoznoj terapiji i pomoci vam da se bolje osecate. Pojedina hrana opušta i otvara mišićni sfinkter i dopušta da zeludačna kiselina pređe iz želuca u jednjak. To su: čokolada, nana, masna hrana, alkohol i crni luk. Zato oprez sa navedenim namirnicama. Pojedina hrana može i da poveća kiselost želudačnog soka. Lučenje kiseline u želucu dosta podstiču kafa, kola pića, pivo i mleko. Znači oprez i sa ovim namirnicama. Pojedine namirnice kao što su agrumi (pomorandža, grejp, limun), paradajz, ljuta i dosta začinjena jela i kafa, kada se progutaju, pri prolasku kroz već zapaljen i oštećen jednjak mogu da izazovu bol i pečenje. Zatim kada se jede brzo i unese velika količina hrane, dolazi do prepunjenosti zeludaca, vrši se ptisak na sfikter pa se on lako otvara. Ne sme se leci bar dva sata posle jela, jer ako se legne ubrzo posle jela, posebno na desnu stranu, sfinkter se lako otvara. Veliki sloj masnih naslaga u predelu stomaka takođe vrši pritisak na sfinkter i dovodi do njegovog slabljenja i otvaranja. U tom slučaju smanjenje težine dosta pomogne u ublazivanju tegoba. Mlečna cokolada može da podstakne gorusicu jer sadrži četiri sastojaka kofein, teobromin, teofilin i masti, koji mogu oslabiti mišic na ulasku u jednjak i tako omogućiti prelazak kiselog zeludačnog sadrzaja u jednjak. Masna hrana dovodi do gorušice jer podstice stvaranje velike kolicine holecistokina koji utiču na otvaranje sfinktera a usporava i pražnjenje želuca pa se velika količina kiseline duže zadržava i time ima veću mogućnost da se vrati gore. Učestalu i intenzivnu gorusicu posebno izazivaju kobasice, pljeskavice, pržena hrana i prevreo sir, zatiim ljuta i začinjena hrana i sirov crni luk. Pacijenti sa gorusicom se često zale na ljutu hranu, sok od agruma i jela začinjena paradajzom. Mnogi isticu da im mala količina ljute hrane ne izaziva tegobe, kao veća. Alkohol izaziva gorušicu ne samo kod osoba koje pate od nje, već i kod zdravih osoba posebno ako se pije neposredno pre odlaska u krevet. U toku sna alkohol opušta sfinkter, dozvoljavajući kiselini da pređe u jednjak. Napad kiseline se dešava najčešće tri i po sata nakon uzimanja alkohola. Znaci, osnovna smernica je da smanjite unosenje masne hrane, i da jedite više belančevina i ugljenih hidrata, da imate učestale i količinski male obroke na 3-4h, da polako zvaćete hranu, ništa ne uzimati toplo, već mlako. Spavajte na uzdignutom uzglavlju ili lezite na levom boku jer jednjak ulazi u želudac sa desne strane. Ako se leži na desnoj strani lakše se potiskuje želudačni sok u jednjak. Namirnice koje se preporučuju: Riba (kuvana, pečena bez masnoće, ali ne i pržena), nemasna mesa (kuvana, pečena uz dodatak vode, ne pržena) – piletina, ćuretina, junetina, jagnjetina, konjsko, ždrebeće meso); mladi sir, acidofilni jogurt sa probioticima, kiselo mleko, kefir, kuvano povrće (boranija, crveni pasulj, šargarepa, tikvice, grašak, sočivo, krompir), sveže lisnato povrće, pre svega kupus, oljušten paradajz, zelena paprika, zrele maslinke, integralne žitarice, kuvan pirinač, kukuruz, kokice, razano brasno, dvopek ili prepečeni hleb, sveže voće-banane, jabuke, dinje, zeleni čaj, čaj od kantariona i kamilice, sok od svežeg kupusa,1 čaša 4 puta dnevno, med (ne više od 3 kašike dnevno) S poštovanjem Dr Danijela Ristić-Medić