Neka pitanja o hrani

Poštovana, evo odgovora na vaša pitanja 1) U osnovi principa pravilne i izbalansirane ishrane preporuka za unos voća je u vidu posebnog obroka, kao prepodnevna (tri sata posle doručka) i poslepodnevna užina, a ne kao dezert posle ručka. Nije preporuka jesti voće ni u večernjim satima. Voće koje brzo fermentiše (bobičavo, jagodasto, dinje, lubenice, breskve, šljive, trešnje, kruške) treba jesti samo, za neku od užina. Ukoliko se jede neposredno posle obroka može da izazove nadutost, grčeve i bolove u stomaku i gasove. Voće koje ne fermentiše odmah (banane, jabuke, kokos) može se kombinovati sa cerealijama koje sadrže slabo-oslobadjajuće ugljene hidrate, kao što su ovsene i prosene pahuljice. Po principima hrononutricije voće treba jesti kao međuobrok između 16 i 18 časova zimi, odnosno, izmedju 17 i 19 časova leti. Ako se ima navika za konzumiranje sveže ceđenog voćnog soka, onda ga treba popiti polako bar 30 minuta pre doručka. Voćne sokove ne treba kombinovati sa drugom hranom, naročito ne sa proteinima. 2) Namirnice bogate gvožđem koje nisu životinjskog porekla: pšenične klice, integralni pirinač, suncokretovo seme, proso, soja, ovsene pahuljice, cvekla, pasulj, sočivo, spanać, blitva, zelje, kelj, mlada kopriva (sadrži gvožđe, bakar i vitamin C, ali i mangan koji stimuliše oslobađanje gvožđa iz depoa) ili ekstrakt od koprive, maslačak, bundeva, borovnica, kupina, kupinovo vino, ribizle, malina, banana jabuka, kajsija, breskva, suvo voće (grožđe, kajsije i šljiva). Voće bogato vitaminom C (narandže, jagode, dinja, grejpfrut ) povećava apsorpciju gvožđa. Orasi takođe služe kao dobar izvor gvožđa, naročito bademi i brazilski orah. 3) Preporuka za deset najkorisnijih namirnica koje treba da su sastavni delovi naše ishrane: 1. Brokoli (sadrži sulforan i indole, dijetna vlakna, kalcijum, kalijum, folate i fitonutrijente, vitamin C i beta-karoten) 2. Bademi (sadrže magnezijum, vitamin E, gvožđe, kalcijum, dijetna vlakna i više od 90% nezasićenih masnih kiselina) 3. Borovnice (sadrže dijetna vlakna, antioksidanse i fitonurijente) 4. Beli luk (sadrži alicin, vitamin C, B6, magnezijum, kalijum, kalcijum i flavonoide) 5. Jabuke (sadrže antioksidanse, polifenole) 6. Lisnato zeleno povrće (spanać, kupus, salata potočarka): sadrže vitamine A, B6, C, E i K, kao i selen, cink, bakar, gvozđe, folnu kiselinu, kalcijum) 7. Losos (skuša, haringa, sardina, inćun) (bogat izvor omega-3 masnih kiselina, vitamina A i D) 8. Maslinovo ulje (sadrži mononezasićene masne kiseline i visoke koncentracije antioksidativnih supstanci) 9. Ovas (ovsene pahuljice) (bogat je dijetetskim vlaknima, belančevinama, vitaminima grupe B, vitaminom E, kalcijumom i gvožđem) 10. Paradajz (sadrži antioksidans likopen, a takođe i vitamina C). 4) Mlečne proizvode sa manje masnoće (jogurt do 1% mm, sirevi do 25% mm) treba da koriste osobe koje su na dijetalnom režimu za redukciju telesne mase, osobe koje imaju povišene holesterole (ili porodičnu predispoziciju za hiperholesterolemiju) i imaju kardiovaskularni rizik. Mlečni proizvodi iako sa manjim sadržajem mlečne masti imaju adekvatan sastav proteina. Međutim, upotrebe masti se ni u kojem slučaju ne smijemo potpuno odreći, jer su one esencijalni deo ishrane, odličan su energetski izvor, imaju zadatak prenosa liposolubilnih vitamina A, D, E i K rastvorljivih u mastima. Zasićene masti su važne kao strukturne masti u mozgu i telu, poboljšavaju zadržavanje kalcijuma u kostima, poboljšavaju zadržavanje omega-3 masnih kiselina u tkivima, zaštićuju jetru od unosa alkohola i čine osnovu lipida u površinskom surfaktantu pluća. Proizvodi sa oznakom „lajt“ ubrajaju u dijetetske namirnice, jer imaju od 30 do 50 odsto nižu kalorijsku vrednost, kao i sadržaj masti, šećera i natrijuma. Ali nekada se ta oznaka odnosi samo na niži procentualni sadržaj masti, dok šećera ili soli ima isto koliko i u nedijetetskim proizvodima. Tako voćni jogurt na kome piše nula odsto mlečne masti sadrži više šećera od običnog jogurta. S poštovanjem Dr sc med Danijela Ristić-Medić