Kreatinin 121

Poštovani Aleksandre, Koncentracija kreatinina u serumu zavisi od glomerlarne filtracije pa je dobar pokazatelj funkcije bubrega. Povećane vrednosti kreatinina mogu biti i posledica veće fizičke aktivnosti ili uzimanje steroida. Kreatinin je određen mišićnom masom (što je više mišića on je viši). S obzirom da ste sportista smatram da je to vaša fiziološka vrednost. Nedoumicu ćete rešiti pregledom kod nefrologa. Usmerenom ishranom , odnosno dobro odabranom hranom , mogu se postići značajni efekti u poboljšanju treninga i sportskim dostignućima. Ishrana sportista razlikuje se od ishrane ostale populacije kvalitativno i kvantitativno, tj potrebe za energijom su daleko veće . Dnevni energetski utrošak se naravno razlikuje u zavisnosti od vrste sporta , perioda treninga pa i od toga da li se u toku treninga koriste vežbe izdržljivosti ili vežbe snage. Metabolizam sportista karakteriše velika potrošnja energije i smatra se da u aktivnoj fazi treninga i takmičenja energetske potrebe kreću od 4000 – 5000 kcal na dan (zavisno od sportske discipline a ide i do 7 000 kcal kod sportova snage np bacanje diska) Da bi se hranljivi sastojci pravilno iskoristili moraju se uneti u organizam u odgovarajućem odnosu. Procentualni udeo belančevina treba da iznosi 10 -20 %, masti 10-25% a ugljenih hidrata 60 -70 %. Hidratacija je veoma bitna kako pre i tokom treninga, tako i posle treninga. Voda omogućuje varenje, apsorpciju, transport i iskorišćavanje nutrijenata. Vodom se izlučuju štetni metaboliti i održava se termoregulacija. Ukoliko je aktivnost kraća od 45 minuta, dovoljna je obična voda, a ukoliko je duža od 45 minuta poželjno je da tečnost sadrži ugljene hidrate i elektrolite nakon vežbanja. Potrebno je uneti količinu tečnosti u skladu sa intenzitetom vežbanja (tokom vežbanja svakih 15-20 minuta uneti 120ml tečnosti). Doručak je veoma bitan i pored toga što treba da bude obilan mora biti i lako svarljiv. Pre doručka bitno je popiti čašu đusa a za doručak se uglavnom koriste mleko i mlečni proizvodi, musli, kornfleks, crni hleb, jaja, šunka i sl. Doručak treba da sadrži 30 % ukupnih dnevnih kalorija. Prepodnevna užina treba da se sastoji uglavnom od voća i voćnih sokova. Popodnevna užina zbog nadoknade glikogena , mora biti bogatija ugljenim hidratima zbog čega se najčešće koriste biskviti, puding, griz, voćna salata, voćni kolači i slično. Ručak ne sme biti previše obilan a mora se sastojati od mesne supe, mesa, priloga, salate i dezerta. Meso koje se koristi mora biti nemasno i lako svarljivo a riba bi trebala biti zastupljena bar dva puta nedeljno.Prilog se sastoji od barenog povrća ( šargarepa, krompir, karfiol, spanać..)mada se mogu koristiti i testenine.Za dezert se koriste voćne salate, puding,sladoled, kolači. Večera mora biti lagana i mora se konzumirati najmanje 2 sata pre spavanja . Mora biti bogata spororesorbujućim ugljenim hidratima radi dopune glikogenskih depoa pa se preporučuju testenine, pite, sutlijaš, griz. Sportisti su važna ciljna grupa multimilionske industrije dijetetskih suplemenata ( sportska pića, sportske čokoladice, multivitaminski i mineralni suplementi islično). Dobro odabrani suplementi mogu pomoći prilikom održanja mišićne mase , kao i poboljšati učinak vežbi. Pojavljivanje visokokvalitetnih ali dobro ispitanih dodataka ishrani u mnogome olakšavaju oporavak mišića posle treninga. Ljubiša Knežević-nutricionista