kilogrami

Poštovana, Voće, znači i jabuke, sadrže voćni šećer, pa više od 500gr voća dnevno nije preporuka, naročito ako ga unosite uveče jer može da dovede do povećanja telesne mase. Fruktoza spada u proste šećere koje telo koristiti za stvaranje energije. Kada u jetru stigne previše fruktoze, jetra ne uspeva dovoljno brzo da je obradi kako bi je telo iskoristilo kao šećer. Umesto toga, jetra od fruktoze počinje da stvara masti i šalje ih u krvotok u vidu triglicerida. Najmanje šećera imaju ribizle, maline, dunje, kupine, dinje, kajsije, grejpfrut, mandarina i pomorandža. Više šećera ima u kiviju, breskvama, jabukama, kruškama, višnjama – a najviše u ananasu, trešnji, grožđu, lubenici i pre svega bananama. Izbegavanjem belog brašna, šećera, soli i masne hrane, pa samim tim i izbacivanjem belog hleba, pohovane i pržene hrane, slatkiša ali i pekara i alkohola iz ishrane, možete da izgubite na telesnoj masi. Neophodno je da počnete da se bavite fizičkom aktivnošću za poćčtak bar 3 puta nedeljno 40 min brzog hoda. Najvažnije je pridržavanje preporuka za uobročavanje. Pravilan način ishrane podrazumeva pet obroka dnevno - tri glavna jela i dve voćne užine. Između poslednje užine i večere treba da prođe više od dva sata. Večera ne sme biti obilna, jer na taj način opterećujemo želudac. Umerene porcije pružaju veću sitost, uz konstantan nivo šećera u krvi. Sledi spisak preporučenih namirnica koje kombinujete da ishrane ne bude jednolična: Povrće- paprika, brokoli, prokelj, kupus, karfiol, celer, cvekla patlidžan, krastavac, kelereba, praziluk, zelena salata, rukola, šargarepa, pečurke, spanac, paradajz, tikvice, crni luk, rotkvice i mladi grašak; Proteini i mlečni proizvodi- mahunarke (pasulj, sočivo, bob), junetina, jaja (do 2 nedeljno), sve vrste ribe, divljač, jagnjetina, piletina, ćuretina, obrano mleko ili jogurt (do dve šolje dnevno) i mladi sir (do 100 g). Žitarice: pšenica (kuvana), integralni pirinač, hleb od celog zrna pšenice, ovas, zob i proso, heljda, tonus hleb. Napitici: zeleni čaj, negazirana voda (najmanje 6 čaša dnevno) i crna kafa (ne više od dve šoljice dnevno, bez šećera); Masnoće: maslinovo ulje; Jezgrasto voce badem (8 komada dnevno) ili orasi (4 komada dnevno); Voće (dve porcije dnevno): jabuka, kajsija, borovnica, kupina, višnja, grožđe, grejpfrut, dinja, šljiva, kivi, limun, narandža, ananas, kruška, dunja, jagoda, mandarina, lubenica i malina; Začini: sve vrste začinskog bilja, kari, čili paprika, beli luk, biber, muskatni oraščić, ren, cimet, đumbir, limunov sok, senf, vinsko sirće i vanila; ne dosoljavati hranu-koristiti umereno kalijumovu ili morsku so. S poštovanjem, Dr Danijela Ristić-Medić