Ishrana i kronova bolest

Kronovom bolescu, koja se posebno javlja kod mladjih osoba, moze biti zahvacen bilo koji deo creva, ali se najcesce javlja u zavrsnom delu tankog creva i u debelom crevu. Odrzavanje nutritivnog statusa je vazno, jer može doci do pothranjenosti pacijenta, kao posledica manjeg unosa hrane, smanjene apsorpcije hranjivih materija kao i usled gubitka sadrzaja iz digestivnih puteva. Najcesće bolesnici po dijagnostikovanju bolesti dobijaju od strane svojih gastroenterologa opste preporuke za odabir namirnica koje treba a koje ne treba koristiti. Kod pojedinih pacijenata sa blazom formom bolesti takva korekcija ishrane je dovoljna. Medjutim, cesto se treba obratiti lekaru strucnjaku za ishranu, jer pristup pacijentu s navedenim bolestima je individualan, budući da nekim bolesnicima pojedine namirnice odgovaraju, dok drugima dovode do nelagodnosti. Ako pacijent iskljuci dosta namirnica iz ishrane veca je mogućnost da ce se pojaviti pothranjenost koja vodi ka slabjenju imuniteta i sklonosti ka infekcijama, pa je savet lekara neophodan u sastavljanju individualnog jelovnika. Zato je u akutnoj fazi bolesti neophodno je povećati kalorijski unos kao i unos belančevina, jer pacijenti cesto zbog straha unose male kolicine hrane ili gotovo uopste ne jedu. Oboleli od hronicnih zapaljenja creva mogu da jedu sve vrste supa i corba od posnih mesa (piletina, junetina, teletina) kao i krem corbe od povrca i mesa i potaze od pasiranog povrća. U supe moze da se doda sitna testenina, u corbu pirinac ili griz. Pogodna su krompir testa, pirincana i kukuruzna testenina, makarone od heljde, kao povremeni deo jelovnika. Oboljelima od Krohnove bolesti preporucuje se ishrana s malom kolicinom kvasca. Nisu dozvoljena przena kisela testa. Najbolje je umereno jesti tost ili hleb pečen dan ranije ili dvopek. Pokazano je da pacijenti koji su na beskvasnoj ishrani ili unose male kolicine kvasca, imaju povoljniju kliničku sliku. Povrce je najbolje pasirati. Može da se jede u vidu pirea od jedne ili više vrsta povrća. Odabir povrca je kuvana ili dinstana sargarepa, krompir u svim oblicima (samo ne przen), spanac, blitva, cvet karfiola, cvekla, paradajz dobro sazreo i oljušten, tikvice, pasirani grasak, sitno seckana zelena salata. Mrsavo junece i pileće meso, kao i riba (tuna, skusa,losos,oslic) moze da se kuva, dinsta ili pece ali treba skinuti kozicu sa ribe tokom jela. Jaja se jedu kao meko kuvana, do dva nedeljno, a od mlečnih proizvoda dozvoljeni su obrani jogurt, posebno probiotski, kiselo mleko, kefir, posni mlad sir, probiotski sirevi i sirevi tipa zdenka. Laktobacili se u organizam mogu uneti putem raznih fermentisanih mlečnih proizvoda. Lactobacillus GG uspješno čuva sluznice zeludca i crieva odrzava normalnu crevnu peristaltiku, pospjesuje apsorpciju vode, elektrolita (posebno kalcijuma) i ostalih hranjivih materija. Sa svežim mlekom vrlo oprezno a ukoliko postoji intolerancija na laktozu potpuno ga izbaciti iz ishrane. Voće treba jesti kao kompot od oljustenog voca ili kao procedjene sokove od voca ali se mogu se jesti i strugane jabuke, dobro sazrele banane, pečena bundeva. Povremeno mogu da se jedu mleveni orasi, lesnici i bademi. Preporuka je i unos dve kašike maslinovog ulja dnevno (oleinska kiselina) i dva do tri obroka masne plave morske ribe nedeljno. Kod cestim prolivastih stolica gubi se znatna kolicina tečnosti i elektolita iz organizma, te postoji opasnost od dehidracije. Gazirana slatka pica i zasladjene vocne sokove treba izegavati u svrhu nadoknade tečnosti jer sećer dodatno izvlači vodu iz tela i ne skracuje trajanje proliva. Tečnost se nadoknađuje sa nezasladjenim vocnim ili biljnim cajevima, negaziranim mineralnim vodama, i supama od pirinca, palente, krompira i šargarepe. Puding na obranom mlijeku, malo meda i marmelade, biskviti, kolači od pirinca i corn fleksa, “petit beurre” keksi su izbor slatkiša. Ukoliko je lekar saopstio pacijentu da ima crevna ograničenja, tkz delimicne crevne opstrukcije ili da su oblasti u crevima suzene, neophodno je popuno izbegavanje sirovog voca i povrca osebno bogatih u celulozi gde se jede i kozica i seme kao kod lja,orasa, kokica, emenki, suvog groždja, mekinja i proizvoda od celoog zrna. Kod ovih pacijenata je veoma vazno je da dobro sazvaću hranu. Unos vitamina i minerala u vidu suplemenata zavisi od kliničkog stanja pacijenta, laboratorijskih pokazatelja kao i od izbora prihvatljivih namirnica u ishrani. Najcesce su opisani deficiti gvozdja i folne kiseline u ulceroznom kolitisu i Kronovoj bolesti, pa treba zatraziti savet od lekara o dozi preporučenih suplemenata kao dopuni ishrane. U akutnoj fazi bolesti kada se pojave grcevi i prolivi treba preci samo na caj (kamilica, matičnjak, kupinov i dunjinin list, borovnica) i na vodi raskuvan pirinac bez masnoce i mleka, sluzave supe od ovsa jecma, dvopek. Kada se stanje poboljša jelovnik se dopunjuje sa pasiranim krompirom, mladim probiotskim sirom, nemasnim jogurtom, kiselim mlekom, raskuvanom teletinom ili kuvanim mladim belim pilećim mesom. Postepeno uvoditi u ishranu i iskljucivo termički obradjeno voće (kompot, pire ili peceno) a zatim u zavisnosti od faze oporavka, i strugane jabuke, dobro sazrele banane, sveže cedjene voćne sokove, ali ih ne uzimati na prazan stomak. Nakon smirivanja stanja prelazi se na proširen jelovnik i konzumiranje preporučenih namirnice u više manjih obroka. Obrok ne sme da bude preobilan i konzumiran na brzinu i hranu treba dobro sazvakati. Pravilnom ishranom obolela osoba se aktivno ukljucuje u borbu za sopstveno zdravlje, jer priroda njihove bolesti koja se javlja u povremenim burnim talasima izuzetno utice na kvaliet njihovih zivota i socijalne kontakte i veoma je iscrpljujuca.