Dijeta malo ugljenih hidrata dosta masti (low carb, high fat)

Poštovana, Smatra se da smo današnjim načinom ishrane uz obilje industrijskih namirnicama i preteranim unosom ugljenih hidrata (industrijski prerađenih žitarica, šećera) previše opteretili pankreas, što je dovelo do pojačane učestalosti gojaznosti i rizika za nastanak šećerne bolesti. Kao logična preporuka došlo se do LCHF dijete (tj. ishrana sa manje kalorija iz ugljenjih hidrata nego što to preporučuju zvanične nutricionističke smernice što vodi ka većem kalorijskim unosu masti). Međutim, LCHF nije varijanta, jaja, kobasica, šunka, čvarci ili slanina u sva tri obroka dnevno pa tako sedam dana. Doručak treba da bude jak ali uz dodatak i povrća a u ostalim obrocima treba da bude veća količina, svežeg i barenog povrća. U gramima, znači količinski u LCHF ima najviše sirovog povrća i voća. Jer, veoma niski unos ugljenih hidrata ispod 20 odsto energetskog udela kada se ne jede ni voće, jedino je opravdan kod insulinske rezistencije i izražene, ekstremne gojaznosti. Niskokaloričan doručak vodi ka prevelikom unosu hrane u kasnim večernjim satima. Znači sa mastima se počinje od prvog obroka, kada se unose i najviše, jer masti su kao i ugljeni hidrati izvor energije, pa nema preterano mnogo smisla da se unose kasno popodne i uveče pred spavanje. Ovakav način ishrane takođe ne podrazumeva da se za večeru jede punjeno pile đžigericom i slaninom i pomfrit pečen u fritetezi. LCHF ishrana nije i visokoproteinska pa unos više od 100g nemasnog sira uz dosta belanaca nije model doručka u LCHF. Unos proteina bi trebalo da bude od 1 grama po jednom kilogramu telesne mase do 2 grama po kilogramu telesne mase, za one osobe koje imaju intenzivne i naporne trenige. Ako želimo da jedemo normalnu količinu proteina (nema razloga za preveliki unos proteina), ili ćemo unositi svoje kalorije iz ugljenih hidrata ili iz masti. Kada se osoba odluči za relativno umerenu LCHF ishranu to je oko 100g ugljenih hidrata na dan i tu svakao ima mesta i za voće. ali treba voditi računa o indeksu glikemije kada je voće u pitanju. Voće se ne jede u određenom periodu ako se ima problem sa kandidom i ako je osoba u fazi mršavljenja a ima izraženu trbušastu gojaznost. Žitarice pravilno spremljene, recimo da sami napravite ovsenu kašu nisu osnova LCHF dijete ali se mogu povremeno koristiti u ishrani. Kako se ovakav način ishrane pokazao u praksi, još uvek nema konzistentnih zaključaka u stručnoj javnosti. Ono što je opšta preporuka sa moje strane je da nema dileme da treba da se izbace prerađevine iz ishrane, da je tačno da unosimo previše ugljenih hidrata, mnogo više nego što su i zvanične nutritivne preporuke, tako da unos ugljenih hidrata definitivno treba smanjiti, da masti u ishrani treba da budu prisutne kroz korisne masti (maslinovo ulje, jezgrasti plodovi, plava riba), da je veoma važan način pripreme namirnica, da treba biti umeren u količini hrane, imati redovne obroke i baviti se fizičkom aktivnošću. S poštovanjem, Dr Danijela Ristić-Medić