Trema i pamcenje

Question

Poštovani,
Imam 27 godina, i dobila sam ozbiljno zaposlenje po prvi put nakon zavrsenih studija, i to nakon 4 godine cekanja i potrage posla. Zavrsila sam unutrasnju arhitekturu i dizajn tako da u ovoj firmi nemam puno mogucnosti da primenim svoju struku ali kako se firma bavi odredjenom vrstom projektovanja mogu da se uklopim u tu pricu. Takodje polako i svoju kreativnost pokazujem kroz neke projekte kao sto su dizajniranje sajta, priprema prezentacija... Na prvi pogled je sve idealno, kolektiv je odlican. Moj problem je zapravo prevelika trema i anksioznost. Mnoge stvari su meni ovde nove, nikada nisam radila bilo sta sto se tice finansija, racuna, ekonomije i zaista se ne razumem u to a potrebno je i to sve pratiti u okviru jedne firme. Kada dodju takve situacije ja sam potpuno zbunjena, i dok mi objasnjavaju sta treba da uradim dolazim u takvu situaciji da bukvalno ne znam sta mi je receno, ako mi vise stvari kazu da odradim nista ne mogu da zapamtim. Jako slabu koncentraciju imam, tresu mi se ruke, lupa srce, znoje mi se dlanovi i osecam se lose. Gresim oko sitnica. Kada dodjem kuci nerviram se jer se stalno plasim da ce misliti da sam glupa, nesposobna... Niko me nije kritikovao niti bilo sta od toga ali se ja sama osecam nesposobno jer znam da mogu vise od toga a ne mogu da pokazem trenutno. Stalno se preispitujem i razmisljam kako da pomognem sama sebi. Razmisljam da odem kod lekara i prekontrolisem sve, brinem se da nisam nesto bolesna...nije mi normalno da toliko ne pamtim. Bukvalno jednu recenicu ne mogu da ponovim kada mi neko kaze. Frustrira me to i onemogucava da radim. Zbog toga nemam nikakvo samopouzdanje i sve se gore osecam i osudjujem sama sebe. 
Volela bih da mi date savet kako da prevazidjem to ili da me uputite kom strucnjaku da se obratim.

Unapred hvala

Sandra

Dr Aleksandra Vučićević · Accepted Answer

Postovana Sandra,

Bio je suncan dan .... jedan decko je tupkao svoju lopticu o vruc beton koji se topio pod njegovim nogama.... udarao je svaki dan tu lopticu u veri i nadi svojim reketom... nije prestajao .... cekao je svoju priliku... jednog istog takvog dana je taj isti decak tupkao svoju lopticu o podlogu najvecih svetskih terena ispred milionske publike koja je samo njega gledala... Da li je bio nervoza ? Verovatno... Da li je mogo da se seti svakog svog treninga ??? Tesko .... Da li je on tog trenutka ispunio svoje snove ???? Ne.... Bio je tek na pocetku udario je lopticu i nastavio dalje....

Na Vase pitanje tesko je dati odgovor, jer Vi jednostavno niste jedini , svima se desavaju slicne situacije kada hoce da pokazu da vrede, kada nam mnogo znaci dajemo sve od sebe u svemu i onda nastaju problemi kao sto su nervoza i anksioznost... Zavrsili ste unutrasnju arhitekturu, ja  Vam savetujem da zavirite u svoju unutrasnju arhitekturu, da zavirite u taj divni svet koji se nalazi u Vama i koji prenosite u svoje radove i izvucete iz njega ono posebno. Zavrsili ste fakultet za koji treba smelosti, za koji treba mnogo maste, sada je vreme da je upotrebite.... Plasite se da ce drugi misliti da ste glupi i nesposobni ? O da... i tekako hoce... poslovni svet navodi ljudi da potcenjuju bolje od sebe. Vi ste ti koji treba da im date razloga da misle o Vama, jer sta god mislili o Vama opet misle na Vas, sto znaci da ste Vec deo kolektiva, neizostavan, cestitam na tome...

Ne treba da se plasite i trazite pomoc, treba da svaki dan idete na posao i govorite sebi da uzivate, da radite sto Vam se kaze, ne tacno onako kako se kaze , vec onako kako Vi mozete da uradite , treba da pamtite i ucite ali i da selektujete u svojoj glavi, jer ipak Vi ste arhitekta... Oho ho i to kakav , cekali ste samo 4 godine na posao u Srbiji, uspeh :) Budite nasmejani i vedri , svaka mala kriza prodje, a jedan dan kada budete sedeli u svojoj kancelariji sa milionima na racunu kao svetski priznati arhitekta setite se ovog e-mail-a, popite kaficu i nasmejte se...

Udarac, Gem, Set i Mec. 

Srdacno,

dr Aleksandra

Trema i pamcenje

Slična pitanja