Šta se moze jesti bez ograničenja?

Poštovana, Ne postoji hrana koju možemo jesti u neograničenim količinama. Organizmu su svakodnevno potrebni belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini, minerali, antioksidanti i vlakna, a optimalno će organizam zdravo funkcionisati kada primi sve navedene nutritivne sastojke. Znači uvek je preporuka raznovrsna ishrana. Postoji grupa namirnica koje mogu biti na režimu slobodnog unosa jer imaju do 25kcal: kupus, celer, sve vrste luka, krastavac, kiseli krastavci, tikvice, zelena salata, peršun, celerov list, limun. Voće sadrži voćni šećer, pa više od 500gr voća dnevno nije preporuka, naročito ako ga unosite uveče jer može da dovede do povećanja telesne mase. Fruktoza spada u proste šećere koji telo koristiti za stvaranje energije. Kada u jetru stigne previše fruktoze, jetra ne uspeva dovoljno brzo da je obradi kako bi je telo iskoristilo kao šećer. Umesto toga, jetra od fruktoze počinje da stvara masti i šalje ih u krvotok u vidu triglicerida. Najmanje šećera imaju ribizle, maline, dunje, kupine, dinje, kajsije, grejpfrut, mandarina i pomoranža. Više šećera ima u kiviju, breskvama, jabukama, kruškama, višnjama – a najviše u ananasu, trešnji, grožđu, lubenici i pre svega bananama. Sveži plod šljive u 100 grama sadrži 87 g vode, 11 g ugljenih hidrata, 1,4 g dijeteskih vlakana i 0,7 g belančevina. Šljive imaju nisku energetsku vrijednost, samo 46 kcal na 100 g. Od vitamina ima najviše beta-karotena (provitamin A), vitamina C, vitamina E, folne kiseline, niacina i vitamina B6, te obilje minerala: prvenstveno kalijuma, zatim fosfora, kalcija, magneziuma, , natrijuma, gvaožđa i bakra. 100 g čokolade sadrži: belančevine 10g, masnoće 27g, ugljene hidrate 54g, kalijum 400mg, magnezijum 300 mg, fosfor 250 mg, kalcijum 100 mg,natrijum 12 mg, gvožđe 3mg, teobromin 500 mg. Generalno pojedite par šljiva i do štange čokolade, kao što vidite iz sastava ovih namirnica nije sve u kalorijama već je vazno šta unosite od hranjivih sastojaka u vaš oraganizam Odrasloj, fizički neaktivnoj osobi da održi telesnu masu potrebno je dnevno oko 2000kcal, a žitarice treba da čine 8 porcija. Treba znati da jednu porciju čini parče hleba od 30gr, zatim kuvani rezanci ½ šolje, kuvan pirinač 1/3 šolje ili pola kifle. Znači ako se jede samo hleb od žitarica preporučeni dnevni unos je do 240g. Kod restriktivnih dijeta smanjuje se unos hleba ali se ne sugerira potpuni prestanak unosa integralnih žitarica (crnog hleba) baš zbog sadržaja dijetnih vlakana koja usporavaju varenje i apsorpciju hranljivih materija, smanjuju nivo šećera i masnoća u krvi i povećavaju sitost između obroka. Nutritivne vrednosti integralnih žitarica su neuporedivo veće od belih žita, iz kojih je praktično odstranjeno sve što je vredno, s obzirom da se u opni zrna nalaze sve hranljive materije neophodne za razvoj, rast i održavanje organizma. Sadržaj ugljenih hidrata u celom zrnu većine žitarica prelazi 70 odsto, belančevina od 10-17 odsto, masti od 1,5-10 odsto, vitamina i minerala do 2 odsto, a visok je sadržaj i celuloznih vlakana i amino kiselina. Preradom zrna žitarica do belog brašna gubi se 66 odsto dijetnih vlakana, 92 odsto selena i 66 odsto folata. Rafinisanjem cerelija se povećava i njihov glikozni indeks. Znači treba voditi računa o kalorijskom unosu ali pre sve treba znati kakav je nutritivni sastav namirnice. S poštovanjem, Danijela Ristić-Medić