Imam 51 godinu .Ostala sam bez posla .Sada moram da izadjem iz zone komfora i napustim sve ,svoj stan ,mali dosadni grad koji volim i odvojim se od porodice. Znam da sam sposobna i znam da Cu se snaci i prilagoditi gde god ....ali svako jutro kada otvorim oci u prvoj sekundi kada se setim da me ceka velika promena mene spopade ogroman strah ,lupanje srca i u glavi najstrašniji misli kako se necu snaci i postanem kukavica i pozelim da odustanem od svega.tako je prvih pola sata do sat....onda se smiri pa se celo prepodne preispitujemo da li to treba da uradim ili radim ovde i posao cistacice ( inače radila sam 20 god u apoteci) samo da sačuvam mir u srcu. Popodne vec imam milion razloga zbog kojih treba da idem dalje pa se cak i radujem i jedva cekam da promenim svoj život ,upoznam nove ljude i povedem dete 17 god.u grad vecih mogućnosti. Uveče legnem normalno spavam ,mirno ali ujutru opet od prve sekunde napad straha....i tako svako jutro...Koci me taj osećaj i taj strah....sta da radim.Jel to normalno...Lek neki mislim da tu ne bi pomogao.Sta vi mislite? Hvala unapred