Htela bih da vas pitam imam jako veliki problem sa ljudima oko sebe i htela bih nekako da mi pomognete tacnije sta bi ste vi uradili na mom mestu jer ja ne kazem nekom je jos gore nwgo meni ali ja jednostavno imam prava da zelim lep zivot imam 30 godina zivim sa roditeljima udata imam detw od 11 meseci i tesko bolesnu majku skoro je vezana za krevet nosi pelene ja smatram da je to za moje godine mlada sam da imam tako bolesnog roditelja medjutim necu da me niko kinji i maltretira psihicki otac brine o njoj to je istina ja samo kad je on na poslu dam joj lekove da jede i presvucem je imam i stariju sestru ne zivi samnom isto ima dete od 5 godina medjutim nije u redu da zato sto smo u istoj kuci samo meni otac prica o njenoj bolseti meni je ona mama volim je ali nisu fer prema meni nekako nek ona dodje nekad da joj pomogne da je presvuce a ona to ne radi ja moram dete i u skolu da vodim kad poraste da odem nekad negde sa muzem druzim se posto sam mlada a ne samo o yome da mislim i razbolim se sta bi vi radili na mom mestu da kazem da nemam novaca za dom niko nece da dodjw da joj pomogne posto nije skroz nepokretna ne bi volela da je u domu da kazem da nisam bas ni psihicki najstabilnija imam socijalnu anksioznost i smeta mi i da budem stalno u kuci najbolje bi bilo da je ona kolko tolko zdrava i nije mi ni jasno sto se ljudi kog vraga zezaju kad postoje takve stvari nemam ni energije da im kazem bilo sta ispascu ja losa.
1 Answers
Postovana ,
Razumem da Vam je mnogo tesko .
Osecate ,rekla bih i bes i tugu i strah ...Razumljivo je .
I da ste u boljoj socijalnoj i ekonomskoj situaciji ,bolestan nepokretan roditelj je tezak stres ,bol,odgovornost ,ljubav uz mnogo pomesanih emocija i mnogo i njenih i Vasih nezadovoljenih potreba .
Dobra raspodela obaveza u porodici oko bolesnog clana je potrebna ,ali uz mnogo tolerancije ,jer nije nikad idealno rasporedjen redosled i teret obaveza.
Sustina je da prepoznate svoje emocije i svoje potrebe ,kao i emocije i potrebe ostalih clanova porodice ,pa da pokusate da sagledate sta je zajednicki problem i koji su sve putevi resenja problema .
Izaberite onoliko obaveza koliko mozete .
Onda i jasno postavite granice sebi i bliznjima .
Potrazite pomoc od prijatelja,komsija ,ustanova .
I ne zaboravite da je i taj deo zivota prolazan .
Tolerisite frustraciju .
Onoliko koliko Vi mozete .
To je ujedno moj odgovor na Vase licno pitanje sta bih ja uradila .
Borila bih se i tolerisala frustraciju .
Pozdrav
Please login or Register to submit your answer