Uverenja iza straha…kad razumno gledam na sve,imam jako puno ljudi koji su i te kako uz mene i koji su mi velika podrska,imam dosta obaveza,divnu decu,boravak napolju sa njima,druzenje sa dragim ljudima…posao je jedino cime zapravo nisam zadovoljna,ni platom,ni radnim vremenom,ni kolegama,ali mi je trenutno nemoguce da menjam,samo blizina posla me drzi tu.Imam divne prijatelje sa kojima super funkcionisem,samo zbog finansijske situacije nisam u mogucnosti da to radim cesto.Bila sam posle porodjaja u bolnici zbog zucne kese,dojila sam tada,to je bilo prvo razdvajanje od dece i od tada postoji strah,nakon toga je baka preminula od karcinoma.Sve sam isproveravala.zbog dijareja i mislila da cu biti mirna,medjutim sa kandidom kuburim dugo,nisam istrajna u ishrani,a cim je primirim stomak je ok.cim stomak nije ok,ja sam uznemirena,onda se desi budjenje nocu,mada svaki put ponovo zaspim i onda se ponovo pitam sta se dogadja.Valjda je vreme da stavim tacku na strah i nastavim da zivim.Inace kad odem negde uvek mi bude lepo,sve je dobro,a ovo je prvi put nakon duzeg vremena da idem u guzvu.Pregrmecu i to i nadam se oterati svaki strah.
Please login or Register to submit your answer