Pozdrav! Već duže vreme se borim sa nekom cikličnom smenom psihičkih problema. Tokom leta su me mučili problemi,jake emocije beznađa,depresije,apatije…Pre nekih mesec danas sam uspeo da izađem iz toga,počeo sam da se osećam vrlo oslobođeno i optimistično. Dosta sam se družio i čak stekao neka nova poznanstva. Malopre sam na mestu mladeža na glavi prstom napipao nešto nalik na bubuljicu,ali bezbolno je. A ubeđen sam da toga nije bilo na tom mestu kada sam pre dva ili tri dana napipao to mesto. I sada naravno,nastupila je jaka briga za zdravlje,dok Vam ovo pišem me muče pomisli tipa ,,šta ako je melanom? Vikend je i ne mogu da potražim lekara.” Pre tog otkrića na glavi,kapilicijumu sam razgovarao sa ocem oko mog preseljenja i bio sam zaista uzbuđen. Napustio sam razgovor uz izgovor da me boli glava i moram da prilegnem. Takođe,razmišljam da zbog potencijalne bolesti odustanem od svojih planova. Čim me nešto zaboli na meni neobičan način ili ako malo duže potraje,mene opsednu misli ,,šta ako je rak ili pak udaljene metastaze?” Tada uglavnom napuštam društvo,odlazim u sobu u svoj kutak da brinem i razmišljam o najgorem. Kako mogu sve ovo da prevaziđem jer mi zagorčava život?